TRAMERKA U VOLOSKOM Nepretenciozna, ali odlična konoba skrivena u labirintu kamene favele

Konoba Tramerka ne spada u prvu uzobalnu liniju restorana u Voloskom gdje su izvrsni favoriti Plavi podrum i Veranda, ali je nepretenciozno mjesto u kojem se odlično jede, za zbilja pristupačne cijene i svakako je preporučujemo. Smještena je u nekadašnjem ribarskom spremištu za mreže i ostali ribarski pribor, zavučena u drugom redu labirinta kamenih favela, predgrađa grandiozne Opatije. Tramerka je punokrvna konoba, takvo je njeno uređenje unutar debelih kamenih zidova, a tako se tu i kuha. Od ribe ima ono što se ulovi. Nekad ima nešto oborite ribe, a nekad i plave. Ako nema ulova lokalnih ribara, nema ni ribe. Pošteno i razumljivo. Riba se nudi na gradelama, koje se peku unutar konobe, jako ugođajno, naočigled gostima. Uz to, nude i brudet i gregadu.
 
Na ručku nas je bilo dvoje i jela smo među sobom dijelili. Prvo smo naručili paštetu od bakalara i marinirane inćune na matovilcu. Inćuni su bili jako mesnati, jer nakon lovostaja iz hladnog mora dolaze malo puniji i masniji, u fizionomiji za zimsko godišnje doba. Obožavamo i inćune i srdele, kao namirnicu ih slavimo na našem portalu i uvijek ćemo propagirati njihovo konzumiranje. Mi koristimo svaku priliku da u njima uživamo, u bilo kojoj formi pripreme. Pašteta od bakalara je okusom bila jako nježna, a strukturom potpuno kremasta.

Za secondo piatto smo naručili crveni rižoto od sipe i pljukance s tunjevinom. Kod sipe na ovaj način, vrećica s crnilom se odstrani, a meso se očisti od preostalog crnila pa se priprema i na kraju izgleda kao crveni rižot od liganja. Pljukanci s tunom su domaći, a tuna naša, jadranska, divlja, plavorepa. Tuna je prvotno lagano popržena, tako da su njene velike kocke u jelu bile sočne. Pljukacima se u kuhanju dodalo bijelo vino i malo temeljac, s čime je na kraju i samo jelo bilo zaliveno. Na samom kraju su dodali i cherry rajčice prerezane na pola, kao paritet mesu tune.

U konobi imaju sasvim solidan izbor butelja, a mi smo pili bijelo vino kuće, malvaziju od Medeje.
Oba ova jela, a i pašteta od bakalara, izvedeni su u izrazito blagim notama, bez paprenosti i drugih žestina te bez kiselosti u crvenoj izvedbi rižota. To je očito koncept kuhanja ovdje, da sve bude začinima nenaglašeno i jako lagano, tako da lagana bude i četiri kilometara duga šetanja lungomarom natrag do Opatije.